Земља се окреће око своје осе. Земљина оса је мисаона линија која пролази кроз центар Земље и прелази површину Земље у две тачке: северном и јужном полу. Годишња доба се јављају у строго дефинисаном и непроменљивом низу због нагиба земљине осе (23,5 степени). Када је оса нагнута према Сунцу, северна хемисфера прима више светлости и топлоте и тамо је лето. Када је Северни пол нагнут ка сунцу у Бугарској и Србији је лето. Добијамо више сунчеве светлости и више сунчеве енергије за један сат. Зими је Земља нагнута ка Сунцу са Јужног пола и зато добијамо мање светлости и топлоте.

У ствари, чак и током орбите око Сунца, Земљина оса не мења свој нагиб. Да је Земљина оса усправна, не бисмо имали годишња доба.

Због нагиба Земљине осе, у пролеће и јесен Земља је нагнута тако да Сунце подједнако сија на северни и јужни пол. Јесен почиње у септембру и завршава се у новембру. Пролеће почиње у марту и завршава се у мају.

Зато и постоје – јесења равнодневица, пролећна равнодневица, и зимски и летњи солстициј.

Континенти и земље са мање годишњих доба

Из истог разлога, неке земље које су ближе екватору и где је нагиб земљине осе мање изражен имају два годишња доба или само једно – лето, а друге које су ближе половима једно годишње доба – зиму.

Промене времена током сваке добе зависе од тога колико је регион близу екватора. Места на екватору добијају константну количину директне сунчеве светлости током целе године. Из тог разлога, мала је разлика од добе до добе. Може бити кишних или сушних периода, али температуре су углавном топле током целе године.

Северни и Јужни пол су најудаљеније тачке од екватора. Због тога температуре остају ниске током целе године. Зими је мрак чак и дању. Лети сунце сија касно ноћу. Међутим, ово „поноћно сунце“ није довољно јако да би стубовима задало топло време.

Температуре између полова и екватора могу значајно да варирају од добе до добе. Зими је обично хладно и често пада снег. Неке животиње хибернирају или спавају дуго времена. Многе птице су се преселиле у топлија места. Неке биљке умиру, а друге престају да расту.

Када дође пролеће, температуре постају све веће. Биљке и дрвеће производе нове листове и цветове. Птице се враћају из својих зимских домова, а животиње излазе из хибернације.

Лети температуре достижу највише нивое. Има више сати дневног светла и сунце је интензивније. Ова додатна сунчева светлост помаже биљкама да расту.

Почетком јесени температуре поново падају. Неке биљке губе своје лишће. Крзнене животиње имају дебљу крзно да би се загрејале у зими. Многе птице путују у топлија места.