категорија : Биодиверзитет и очување природе
Диносауруси – изумрле животињске врсте
Диносауруси су живели пре милиона. Процењује се да су били на Земљи 165 милиона година. Нестали су пре око 66 милиона година.
Диносауруси су постојали током мезозојске ере или “доба диносауруса”.
Занимљива чињеница је да је стегосаурус већ нестао у време када је тираносаурус постојао. У ствари, нестао је пре око 80 милиона година!
Постоји више од 700 врста диносауруса. Неки су били велики, неки мали. Кружили су око земље и летели небом. Неки су били месождери, а други биљоједи.
Фосили диносауруса пронађени су на свим континентима Земље, укључујући Антарктик! Људи који траже фосиле диносауруса зову се палеонтолози.
Реч диносаурус сковао је енглески палеонтолог по имену Ричард Овен. “Дино” потиче од грчке речи “деинос”, што значи ужасан. “Саурус” потиче од грчке речи “саурос”, што значи гуштер. Ричард Овен је сковао име 1842. након што је видео фосиле диносауруса.
Један од највећих диносауруса био је Аргентиносаурус. Диносауруси су били огромни и различите величине. Било их је веома високих, веома малих и веома тешких! Верује се да је Аргентиносаурус тежио и до 100 тона, што је исто као и 15 слонова. Био је висок око 8 метара и дугачак 37 метара.
Верује се да је тираносаурус Рекс био један од најсвирепијих диносауруса који постоје. Тиранозаурус је имао најјаче чељусти на Земљи! Диносаурус је назван “Краљ гуштера тирана” и био је школски аутобус средње величине.
Иако су диносауруси изумрли, и данас постоје животиње које потичу из породице диносауруса. То су гуштери, корњаче, змије и крокодили.
Једна од угрожених врста је амурски тигар
Угрожене врсте у Бугарској и Србији.
Наведени су у такозваној Црвеној књизи Бугарске/Србије.
Птице – црна рода, оса, орао ћелав, детлић, детлић, црни детлић, орк соко, велики јастреб;
Сисари – чешљугар, шарени твор, мрки медвед, дивља мачка;
Водоземци и гмизавци – конкавни змај, миш змај, леопард змај, трнорепа корњача;
Риба – трње, дунавска лампуга, смуђ.
Узроци изумирања неких животињских и биљних врста могу се поделити у две групе: природни или услед деловања човека.
Природне су све природне катастрофе над којима немамо контролу као што су земљотреси, пожари, поплаве, цунамији, торнада и др. Они који се односе на људске активности су: крчење шума, одузимање природног плодног земљишта за узгој усева, изградња аутопутева са више трака, изливање нафте у океане и мора, урбанизација (пренасељеност градова), огромне количине отпада које нисмо успели да рециклирамо.